Припремање, покушај и довршење код кривичних дела са сложеном криминалном делатношћу

Кључне речи: припремање; покушај; довршено дело; сложено дело; продужено дело; трајно дело; радња извршења.

1. Тренутак довршења одређују обележја дела

Код сложене криминалне делатности основно питање је које поступање закон обједињава у једно дело и када су испуњена сва његова обележја. Број физичких радњи, трајање плана и величина коначно жељене користи не одговарају самостално на њега. Полазиште мора бити конкретна законска конструкција. ^[1]

Припремање, покушај и довршење описују различите стадијуме, а не степене практичне одлучности. Чврст криминални план не претвара припремно поступање у покушај. С друге стране, неостварење коначног практичног циља не значи да дело остаје недовршено ако су његова законска обележја већ испуњена.

Чланак заступа став да се стадијум мора одредити после, а не пре разјашњења јединства дела. Сложена дела, алтернативно формулисана дела, продужена и трајна дела имају различите структуре. Примена једне опште формуле на сва ствара погрешне квалификације.

2. Припремање и почетак радње извршења

Члан 17 Кривичног законика повезује припремање са стварањем услова за намеравано дело пре почетка извршења. Кажњиво је само у изричито прописаним случајевима. Прибављање средстава, избор објекта или усклађивање будућег поступања треба оценити према конкретном делу и доказаној намери. ^[1]

Граница према покушају прелази се почетком радње извршења. Близина у времену и простору важна је, али не може заменити тај правни критеријум. Није свака радња непосредно пре дела већ његов део; нити сваки технички припремни покрет остаје изван покушаја ако је суштински законски напад започет.

У сложеном следу тужилаштво мора тачно идентификовати радњу која означава почетак извршења. Општа тврдња да је учинилац „почео спроводити план“ није довољна без везе са конкретним глаголом радње и другим обележјима дела.

Некажњивост припремања једног дела не искључује одговорност за друго дело већ довршено током припремања. На пример, законом самостално инкриминисано противправно држање предмета не губи тај карактер зато што је предмет намењен будућем нападу. Стицај и могућа апсорпција испитују се у сваком случају.

3. Несвршени и свршени покушај

Код покушаја извршење је започето, али цело дело није остварено: или радња извршења није завршена, или је завршена без настанка намераваних друштвено опасних последица. Разлика несвршеног и свршеног покушаја односи се на конкретни план и објективно извршено, без допуштања да жеље учиниоца замене законска обележја. ^[1]

Покушај претпоставља директни умишљај према делу чије је извршење започето. Нехат нема свесну усмереност према кривичној последици која би оправдала тај стадијум. Код дела са додатном тежом последицом треба посебно испитати потребан психички однос према њој; она не постаје аутоматски предмет покушаја само зато што је главно поступање умишљајно. ^[1]

Свршени покушај није довршено дело. Учинилац је можда учинио све што је план захтевао, али одсуство последице потребне за дело задржава релевантност члана 18. С друге стране, даље радње могле су бити планиране иако су прве већ довршиле посебно, самостално дело.

4. Сложено кривично дело и расподела радњи

Код сложених дела закон повезује елементе који би у другом контексту могли добити самосталну кривичноправну оцену. Разбојништво показује функционалну везу принуде и одузимања. Почетак насиља усмереног на одузимање, уз доказан одговарајући умишљај, може ставити поступање у стадијум покушаја пре одузимања имовине. ^[1]

Овај след не може се преокренути накнадним сазнањем. Ако је почетно насиље настало из другог разлога а одлука присвајања касније, мора се утврдити стварно остварење сложеног дела. Заједничко место и кратак размак не замењују функционалну и субјективну везу.

Код саучесништва расподела радњи извршења међу више лица не искључује јединство ако су услови саизвршилаштва испуњени. Али стадијум и обим одговорности сваког лица не могу се утврдити без испитивања његовог учешћа и умишљаја. Само присуство у заједничком следу не ствара саизвршилаштво. ^[1]

Када је једна компонента довршена а сложено дело остаје у покушају, треба испитати правила преклапања дела. Иста повреда не сме аутоматски бити кажњена двапут, али ни самостално нанета додатна штета не сме бити апсорбована без законског основа.

5. Алтернативни облици извршења не развијају се истоветно

Када одредба садржи више алтернативних радњи извршења, сваки облик има свој тренутак довршења. Неуспех једног не значи нужно недовршеност другог. Анализа „давања“ зато се не сме механички применити на „нуђење“ или „обећавање“ када их закон одвојено уређује. ^[1]

У пресуди бр. 152 од 2. јуна 2017. у кривичном предмету бр. 325/2017, Врховни касациони суд испитао је конкретан облик давања мита: новчаница је стављена у полицијско возило, али је полицајци нису прихватили. Суд је утврдио свршени покушај оптуженог давања. То не ствара правило да је свака одбијена коруптивна понуда само покушај; важан је тачан оптужени облик. ^[2]

Процесна конкретизација је пресудна. Правна оцена не сме слободно прелазити између облика ако битно мења чињеничну оптужбу и лишава оптуженог могућности одбране. Преквалификацију истих чињеница треба разликовати од увођења новог чињеничног навода. ^[3]

6. Дела која померају кривичноправну заштиту унапред

Законодавац понекад самостално инкриминише поступање које практично припрема будућа дела. Оснивање или вођење криминалне структуре тада се оцењује према сопственом делу, без нужног захтева да су сва планирана потоња дела извршена. То није кажњавање „покушаја будућег циља“, већ примена засебне законске забране. ^[1]

Теоријска ознака „скраћено кривично дело“ објашњава ту законодавну технику. Не допушта занемаривање обележја конкретног правила. Комуникација више лица није довољна само зато што би једног дана могла претходити делу; треба доказати конкретне законске особине самосталног дела.

Ако се планирани напади касније изврше, односи дела решавају се по примењивим правилима. Ниједна тврдња није универзално тачна: да раније инкриминисано поступање увек апсорбује касније или да свака повезаност нужно ствара засебно кажњавање без испитивања преклапања дела.

7. Продужено кривично дело и мешовити стадијуми

Код продуженог дела појединачне радње морају испунити члан 26. Неке епизоде могу бити довршене, док друге остају у покушају. Закон посебно уређује ту ситуацију: битна је делатност у целини, а кажњавање за покушај предвиђено је када довршене радње не утичу значајно на укупан криминални карактер. ^[1]

Формула „једна довршена епизода чини све довршеним“ зато није довољна. Релативни значај довршеног дела треба оценити према предмету, обиму, последицама и природи делатности. Ни намераване последице недовршених епизода не смеју бити представљене као стварно настала имовинска штета.

У хипотетичком случају једног малог довршеног напада и више знатно већих недовршених епизода прво је питање да ли уопште постоји јединство по члану 26. Тек затим се примењује посебна оцена из става 5. Без доказаног јединства свако дело задржава свој стадијум и разматра се по правилима стицаја.

8. Трајна дела и систематска делатност

Довршење треба разликовати од престанка дела. Код одржавања противправног стања, попут инкриминисаног држања, обележја могу бити већ испуњена док поступање траје. Каснији престанак не враћа га у покушај. Битни су конкретно дело и посебно ослобођење од казне. ^[1]

Код дела која захтевају систематско поступање или делатност као занимање, број радњи не сме се одредити универзалним правилом пренетим на сва дела. Садржај релевантног обележја произлази из конкретне одредбе и њеног примењивог тумачења. Једна радња и намера да се једном понови не доказују аутоматски цело сложено дело.

Покушај код тих конструкција захтева посебно пажљиво испитивање: да ли је започето извршење законски описаног дела или постоји само једна претпоставка будуће криминалне делатности? Ни опште допуштање ни опште искључење покушаја само због ознаке „сложено дело“ нису оправдани.

9. Одустанак, казна и доказни редослед

Добровољни одустанак оцењује се према стварно достигнутом стадијуму. Код свршеног покушаја само престанак поступања није довољан: учинилац мора својевољно спречити релевантне последице. После довршења накнадно отклањање начелно се оцењује по примењивим посебним одредбама и правилима одмеравања казне, а не враћањем на члан 18 став 3. ^[1]

Члан 18 став 2 не установљава аутоматско преполовљавање казне. За покушај се у прописаном правном оквиру разматрају степен остварења намере и разлози недовршења дела. Даље ублажавање захтева сопствене законске услове. ^[1]

Поуздан практичан редослед индивидуализује чињенице и намеру, утврђује законску структуру једног или више дела, одређује почетак извршења и довршење, па решава одустанак, преклапање дела и казну. Непотпуно доказивање последице не може се превазићи произвољним ширењем појма покушаја. ^[3]

Сложена криминална делатност захтева прецизнију, а не слободнију квалификацију. Стадијум је правни закључак из доказаних чињеница и конкретног дела. Не произлази из општег утиска о близини практичног успеха учиниоца.

Чланак представља општу анализу правне теорије и праксе. Конкретан предмет захтева разматрање права примењивог у релевантном тренутку и члана 2 Кривичног законика. Хипотетички примери служе искључиво правној анализи и не описују стварне предмете.