СВЕДОК

Сведок мора приступити по уредном позиву и истинито сведочити, осим када закон допушта одбијање. Главна права обухватају:

• Одбијање сведочења у околностима члана 119 и одбијање одговора на питања која би могла изложити кривичном гоњењу сведока или сроднике наведене у члану 121 став 1 Законика о кривичном поступку. Не постоји безусловно право сваког сведока да одбије сва сведочења.
• Присуство адвоката при испитивању и саветовање са њим по члану 122 став 2. Одсуство адвоката без оправданог разлога не спречава испитивање.
• Коришћење сопствених бележака о бројевима, датумима и другим подацима битним за исказ; накнаду за изгубљени радни дан и трошкове; и тражење укидања аката који повређују права и законите интересе сведока по члану 122 став 1.
• Испитивање на месту где се сведок налази ако болест или инвалидитет спречавају долазак, по члану 120 став 2. Испитивање путем замолнице или видео-везе није безусловна могућност по искључивом избору сведока.
• Мере заштите када постоје довољни основи за утврђивање стварне опасности, на захтев сведока или уз његову сагласност, по члану 123; и законом предвиђена правна средства против мера које га погађају.

Правна помоћ може се тражити већ по пријему позива. Примењива права и евентуално допуштено одбијање сведочења зависе од процесног својства лица и конкретног питања.

Правни основ: Чланови 119–123 Законика о кривичном поступку.

Ако сведок током испитивања почне давати самооптужујући исказ, орган мора прекинути испитивање и објаснити права из члана 139 став 7. Даље гаранције обухватају приступ адвокату, правну помоћ и тумачење када су испуњени услови; одговарајућа правила важе за суочење по члану 143 ст. 6–10.

Правни основ: Члан 139 ст. 7–11 и члан 143 ст. 6–10 Законика о кривичном поступку.